Ovaj tjedan sam odlučio se malo odmoriti. Naravno, kad si zacrtaš odmarati se, spavati, tad ti dođe - nesanica. Možda sam počeo brinuti, malo više, o tome što me čeka. Ili me ono što je bilo, dovelo do toga da teže spavam.
A možda mi je jednostavno došlo do toga da ne sanjam, već da budem realan i budan.

Kao u starom vicu:
Zašto narodni neprijatelj ima podočnjake? Zato što nikad ne spava.
A zašto antifašisti imaju još veće?
Zato što su uvijek budni.

Pa bio ja na kojoj god strani, slično mi se piše...
Eh. Sutra je novi dan...